Krpljenje paučine

Roman koji nikoga nece ostaviti ravnodušnim a obnavlja vecno razarajuce pitanje da li smo saznali sve što je vazno o najblizima? Da li smo se - za zivota - dovoljno ispricali? Da li je, drugim recima, moguce naknadno „popunjavanje praznina", makar kao ozivotvorenje „licne utopije". Roman Krpljenje paucine opisuje dirljiva nastojanja sina da obnovi pokidane niti porodicnog tkanja, da ponovo uspostavi sudbinske vazne pojedinosti ocevog zivota, da naknadno slozi kockice jedne mucenicke ali i izuzetne sudbine u mucnome vremenu kada je porodica bila jedino utocište i odbrana od politickog i svakog drugog nasilja.